Tamni i oronuli zastori prekrivaju deo izloga starog skoro 53 godine, koji ovih dana nesrećno prokišnjava. Nekada prodavnica bele tehnike, na samom centru Dobanovaca, a sada u pozadini odjekuje udaranje loptice talentovanog sedmogodišnjeg Matije Marića. Ovaj dečak već sada iza sebe ima 13 turnira i čak 12 osvojenih medalja.
Stonoteniski klub „Dobanovci“ osnovan je pre šest godina. Na ideju o pokretanju ovakvog sportskog kolektiva došli su brat i sestra, Miroslav i Mirjana Čolaković. Ujedno i treneri preplavljeni entuzijazmom, uvideli su, na samom početku, koliko su deca zainteresovana, ali dosta neinformisana o ovom sportu. S obzirom na nedostatak rekreativnog sadržaja u ovom mestu, odlučili su da ovaj opštinski prostor, onoliko koliko su u mogućnosti, pretvore u klub koji za cilj ima održanje tradicije, vaspitanje i usmeravanje dece da postanu zdravi i korisni članovi svog okruženja, da što manje vremena provode na društvenim mrežama.
Treneri trenutno rade sa tridesetak dece, uzrasta od šest do petnaest godina, ali naglašavaju da su dobrodošli svi. Iako su uslovi pod kojim treniraju teški, oni tvrde da ih ništa neće sprečiti da i dalje osvajaju medalje u državi i van nje.
„U avgustu smo učestvovali u Dizeldorfu, na turniru gde je bilo preko 1500 učesnika iz 20 zemalja. Naša igračica Irena Dujmović, osvojila je drugo mesto“, objašnjava trener Miroslav.
Nažalost, uvek postoji i ona druga strana medalje. Iako je ovo sportsko udruženje jedno od najboljih klubova u Srbiji, treneri i učenici su suočeni sa lošim uslovima u kojima vežbaju skoro svaki dan. Najveći problem je što deca još uvek nemaju kupatilo, pa odlaze u lokal koji se nalazi pored kako bi vršili nuždu.
„Iz opštine stalno obećavaju, ali od praznih reči nema ništa. Krečim i sređujem sam koliko mogu. Postavili smo i podove, a što se tiče svlačionice, ona je improvizovana od polica koje su stajale u bivšoj prodavnici bele tehnike.
Nedostajali su nam i stolovi, imali smo tri ali jedan je bio star 40 godina. Nedavno smo od Saveza dobili nov sto na osnovu postignutih rezultata u jednoj godini, kao najbolji klub. Ali to smo zaradili sami“, objašnjava Čolaković i dodaje:„Ne možemo da priuštimo dodatne troškove, jer se finansiramo putem članarine. Dok platimo račune za struju i preko potrebne loptice ne ostane nam skoro ništa.“
Učestvovali su na takmičenjima u Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Nemačkoj, a u maju su nastupali u Sarajevu, na Međunarodnom turniru, gde su osvojili nekoliko pehara. Proglašeni su za najbolji klub na turniru, gde je učestvovalo više od trista učesnika iz deset zemalja. Ovde treniraju deca kao što su Jovana Antić sa preko 40 medalja, koja je na svakom turniru do deset godina, uzela medalju. Ili Irena Dujmović, koja je na najvećem evropskom turniru za mlade u Nemačkoj osvojila prva mesta.
Mnogi tvrde da su za dobre rezultate zaslužni povoljni uslovi. Ali da je za uspeh najpotrebnije mnogo napornog rada, a da su uslovi u kojima se odvijaju svakodnevni treninzi manje bitni, dokaz je ovaj klub, koji neumorno nastavlja trnovitim putevima Srbije do medalja.
izvor: zurnalist.rs
