Svetsko prvenstvo je završeno, šampion je poznat, ali treba se osvrnuti na nešto što je posebno privuklo pažnju onima koji su svih osam dana pratili svetski šampionat. Izvesno je bilo da će titula u obe konkurencije ostati Kini, ali sada ćemo pričati o nečemu što je retko ko mogao da očekuje, a što se zapravo desilo na prvenstvu Sveta.
Takmičenja poput upravo završenog Svetskog ekipnog prvenstva u 21. veku prerasla su u borbu za drugo mesto, s obzirom da Kina i u muškoj i u ženskoj konkurenciji neprikosnoveno vlada svetskim stonim tenisom. U toj borbi najuspešniji su bili Japanci, od kojih se to možda i najviše očekivalo. Kada na to dodamo činjenicu da je branioc srebra, Nemačka, nastupala bez svog broja jedan, odna je sasvim izvesno da Japan bude poslednja prepreka Kini na ovom šampionatu.
Ipak, retko ko je mogao da pretpostavi da će nedostatak Ovčarova Nemačkoj ovoliko smanjiti plasman u odnosu na Svetsko prvenstvo održano pre dve godine. Takmičenje su započeli kao prvi nosioci grupe B, zajedno sa Švedskom, Francuskom, Engleskom, Danskom, i domaćinom, Malezijom. Početak turnira i njihov prvi meč nije nagoveštavao ništa loše po vicešampione, koji su taj meč dobili sa 3:1.
Još manje neizvesnosti viđeno je u sledećem njihovom meču, gde su domaću ekipu deklasirali sa 3:0. Ispostavilo se da Danska i Malezija nisu bili dobro merilo kada je ova grupa u pitanju, jer su već u narednom duelu pretrpeli ”hladan tuš”. Francuska reprezentacija nadigrala je Nemačku sa 3:1 i tako ih postavila u nezgodnu situaciju, iz koje se, ispostaviće se, na kraju nisu izvukli.
Usledio je dan D za Nemce, koji su trećeg dana turnira odigrali meč sa Engleskom, koja je do tada važila za autsajdera u grupi. Poraz od 3:1 skupo je koštao reprezentaciju Nemačke, koja je tim porazom praktično završila svoju trku ka željenom cilju, a to je finale Svetskog prvenstva. Poslednje kolo grupne faze donelo je Nemačkoj susret sa Švedskom, koji su dobili, ali su Kuala Lumpur morali da napuste pognute glave, kao najneprijatnije iznenađenje turnira.
Publika u Maleziji, kao i mnogobrojni gledaoci koji su Svetsko prvenstvo pratili putem prenosa, ostali su uskraćeni za klasike koje najiskusniji nemački igrač, Timo Boll, igra na ovakvim takmičenjima. Treba napomenuti da je u toku turnira upravo pomenuti igrač doživeo povredu, ali se to desilo pri kraju takmičenja po grupama, tako da nije u velikoj meri uticalo na konačni plasman Nemačke, koja je na konačnoj listi učinka na ovom prvenstvu, na deobi 13. mesta zajedno sa Češkom.
Engleska – pravo niotkuda
Sastavni deo svakog velikog takmičenja su prijatna, i ona neprijatna iznenađenja. Kako se za drugo pomenuto vezuje Nemačka, tako se za prijatno iznenađenje može vezati muška selekcija Engleske.
Liam Pitchford, Paul Drinkhall i Samuel Walker… Tri imena koja će u istoriji engleskog stonog tenisa ostati upisana, i ako nisu, za razliku od svojih predaka 1951. godine, uspeli da osvoje titulu. Ovaj sastav nalazio se u istoj grupi kao i Nemačka, gde je bio tek 4. nosilac.
Kao autsajderi u grupi, nisu im date velike šanse za prolaz među 12 najboljih. Čak je i Drinkhall u jednom od intervjua izjavio da je njihov jedini cilj na ovom turniru da ostanu u Champion diviziji, ali, dobili su i više od toga, dosta više.
Sa učinkom od 3 pobede i 2 poraza uspeli su da, na najteži mogući način, prebrode grupnu fazu. To je za njih već predstavljalo veliki uspeh, ali i ispunjenje primarnog uslova, opstanka u prvoj diviziji. Vrlo neugodna selekcija Poljske čekala ih je u osmini finala.
Svi oni koji su pratili ovaj meč znaju da se radi o jednom od najneizvesnijih mečeva svetskog prvenstva, koji su Englezi uspeli da dobiju, rezultatom 3:2. Predvođeni činjenicom da su svim ovim rezultatima na turniru premašili svoja očekivanja, i da više nemaju šta da izgube, ušli su u duel četvrtfinala protiv Francuske, koja je sebe isticala kao blagog favorita, naročito nakon meča grupne faze u kome su slavili nad najvećim iznenađenjem, Engleskom.
Ljubitelji stonog tenisa su od prvog do poslednjeg poena ovog epskog četvrtfinala mogli samo da uživaju. Igrači dve reprezentacije odigrali su meč kakav se nije video u poslednje vreme. Meč po meč, pobeda na jednoj strani, pobeda na drugoj, i tako dalje, doveli su do petog i odlučujućeg meča, u kome su se sastali Paul Drinkhall sa jedne, i Emmanuel Lebesson, sa druge strane.
Viđeno je pregršt atraktivih poena i svega ostalog što krasi jedan neverovatan stonoteniski meč, a za kraj, dvojica igrača su priredila dramu kakva nije viđena na ovom prvenstvu. Pri rezultatu 2:2 u setovima, Englez je imao 4 meč lopte (10:6). Jednu po jednu, Lebesson je krenuo da spašava, što mu je i pošlo za rukom. Poravnao je rezultat na 10:10, da bi osvojio i sledeći poen i donese sebi i svojoj ekipi prvu meč loptu za prolaz u polufinale.
Drinkhall se nije dao, uspeo je da osvoji taj poen i izjednači rezultat, a zatim osvoji i dva sledeća poena i tako stavi tačku na najuzbudljiviji meč turnira. Pre svega, doneo je neopisivu radost sebi i svojoj ekipi, dok je sa druge strane pročačkao emocije Francuza koji su ovaj poraz veoma teško podneli.
Plasmanom u polufinale, Engleska je ne samo postala najveće iznenađenje turnira, već je ispisala novu stranicu istorije stonog tenisa u Engleskoj, koja će ovo Svetsko prvenstvo pamtiti dugo.
Polufinale je, ipak, bio maksimum koji su Englezi pružili, jer su tada doživeli poraz od Japana sa 3:1, ali u tom susretu nisu imali šta da izgube. Japanci su svoju trku završili u finalu, a Englezi su se po prvi put nakon više od 60 godina našli na pobedničkom postolju ovako velikog šampionata.
Paul Drinkhall – Emmanuel Lebesson
