Nikola Marinković, mladi srpski reprezentativac, od ove sezone nalazi se u Nemačkoj gde trenira i nastupa u nemačkoj ligi. U intervjuu za naš portal, Nikola otkriva neke od detalja njegovog boravka rada i nastupa u Nemačkoj.
Za početak, reci nam par detalja o tvom boravku u Nemačkoj, gde živiš i treniraš i ko su ljudi zaduženi za tvoj napredak?
Živim i treniram u Grünwetersbachu. Imamo stonotenisku kuću ovde, a glavni trener je Rade Marković, naš proslavljeni stonoteniser.
Debitovao si u nemačkoj ligi i ostvario prvu pobedu, o kom nivou takmičenja je reč i kakve su ambicije za nastavak sezone?
Da, debitovao sam sa pobedom, i to je veoma bitna stvar za mene. Igram četvrtu ligu, u sredini, a ambicije kluba su da se plasiramo u viši rang i nadam se da ćemo u tome uspeti.
Utisci sa tvog prvog meča u nemačkoj ligi?
To je bio moj debi u novoj sredini i jako sam zadovoljan što sam uspeo da debitujem pobedom, a rezultat je bio 9:1 za nas. Utisci su zaista sjajni.
Kako izgleda tvoj običan dan u Nemačkoj?
Ustajem oko 07:45 jer je prvi trening ujutru, uglavnom od 09:00. Doručkujem i idem u salu. Dva puta dnevno po dva sata imam trening stonog tenisa, i još sat vremena, otprilike, trening snage i kondicije.
Ko su tvoji saigrači, par reči o njima?
Ovde dolazi mnogo igrača, bukvalno iz celog sveta, a u ekipi imam dva Poljaka i jednog Indijca koji je blizu 100 najboljih na ITTF rang listi, i on sada trenira sa mnom. Takođe, tu su i jedan Nemac i jedan Ukrajinac, kadetskog uzrasta, koji se bore za reprezentaciju.
Kakvi su tvoji planovi nakon isteka jednogodišnjeg ugovora u Nemačkoj?
Mislim da je prerano već sada govoriti za dalje planove, videćemo.
Da li smatraš da je mladim perspektivnim igračima iz Srbije neophodan odlazak u inostranstvo kako bi dostigli nivo seniorskog reprezentativca, ili ipak misliš da je to moguće ostvariti i sa radom u Srbiji?
Ono što ja smatram je da je potrebno mnogo rada kako bi se došlo do željenog cilja, ali ne samo kroz stoni tenis, već i kroz druge stvari koje su neophodne za jednog profesionalnog igrača. To bi, takođe, bila moja poruka mladim stonoteniserima u Srbiji.
