SEDMA TITULA: STSS proglasio Banat za šampiona Super lige!

Чујте моју бајку која се зове: “Брод тоне, а капетана нема”. Причам је сваке ноћи мом детету.

Био једном један брод. Звао се СТСС. Главни капетан звао се А.К. који је пре три године са својом посадом кренуо на далеки пут преко великог океана. Брод је био пун путника. Мало по мало капетани због непослушности почели су да избацују путнике. Путници су стално говори да брод иде у немирно море а да брод нема довољно опреме да издржи јаке таласе и да нема процедура који говоре шта да се ради у ванредним ситуацијама и да ће се сви удавити али официр палубе капетан П.М. је рекао “Ваљда ја знам најбоље правила за руковођење бродом. Правила су моја и ако се утопимо криви ћете бити ви јер сте злоупотребили моја правила”. На то ће официр за далекометна путовања капетан В.Ш. : “Тако је колега официру палубе капетане П.М.. Путници врше дискиминацију и зато молим да се одмах промене правила која важе од сада иако смо на пола путовања. Молим официра палубе да одмах у свој нотес упише нова правила. Ко их не буде поштовао, бућ и одмах у воду”.

И тако су путници покушавали и покушавали да објасне бродском руководству али им није успевало. У једном моменту се испред СТСС брода појавио огроман гребен. Више се није могло ни лево ни десно. Главни капетан А.К. је питао своје официре: “И шта ћемо сад” ? Официри су га гледали и гледали и на крају су га питали: “Па главни капетане ви сте главно командујући и ви морате донети одлуку а ми ћемо вас следити”. На то ће главни капетан: “Ја немогу да донесем одлуку. Ја нећу гласати. Гласајте ви али ћемо гласове објавити тек за седам дана кад ударимо у гребен. Тако је најбоље. Верујте мом искуству јер ја знам да пливам боље од свих вас официра и од свих путника”. Официри који су морали донети неку одлуку су чекали и чекали и нису знали шта ће. Али гребен је био све ближи и на крају су одлучили. Официр палубе П.М. је вукао кормило десно, а официр за далекометна путовања В.Ш. лево. Тако је брод заправо ишао право на гребен. Мало више можда удесно јер је П.М ипак био добар “дешњак” и млађи и јачи али је В.Ш. био искуснији и лукавији па је позвао неке путнике да вуку на његову страну и тако се кормило исправило и ударило директно у гребен.

Путници су успели да се спасу. Сви су добро пливали и имали су само једну мисао: “спасили смо се јер имамо сви децу кући и они су били наша водиља”. Кад су стигли кући рекли су својој деци: “Ајмо децо опет да градимо број. Да градимо нови брод и са новом посадом али овога пута ћемо ми да се питамо. Ми ћемо да постављамо правила и ми ћемо бирати правац којим ћемо ићи”.

и чича мича, готова прича
“Тата, тата, баш је тужна ова прича. А шта је било са официром за далекометне дестинације? “Сине спавај сада. То ћу ти испричати следећи пут”. “Важи тата. Много те волим”.

Ovo je skandal. SMEJURIJA. Kako to da se pojavio peti član koji je glasao? Koliko jedna sednica traje? Odluke se donose na osnovu zakonskih propisa, a ovde nema šta nije prekršeno. Gde piše u propozicijama da je prvak proglašava na osnovu boljeg plasmana u regularnom delu sezone? Gde to piše? Pošto to nigde ne piše onda to znači da je savez doneo odluku prema tome ko nije imao koronu. Zrenjaninci nisu imali koronu i oni su šampioni. Bravo Karakaševiću. Ti si moj idol. Sram te bilo. A kao izvukao si se što nisi glasao i pre toga ubedio petog člana. Bojiš se Marka. Znamo svi to. Marko je za tebe GOSPODIN čovek i to zna ceo Beograd. Sramota me što si Zvezdin dres i još si Grobar. U Zvezdu da ti ne pada na pamet da dolaziš pošto se to pričalo. Marko moj, komšija, izdrži. Marakana je uz tebe!!!