Evropsko prvenstvo za mlade u Beogradu održano je od 6. do 15. jula. Kod turnira takve veličine koji organizuje Stonoteniski savez Srbije rezultati domaćih takmičara nisu jedina stvar koja zanima ljubitelje stonog tenisa u Srbiji, već i kako je sve organizovano, koliko ljudi je bilo uključeno, šta su bili najveći izazovi, šta ostaje Srbiji nakon turnira…
Poslednjeg dana turnira razgovarali smo sa Nemanjom Ignjatovim, generalnim sekretarom Stonoteniskog saveza Srbije i jednim od ljudi iz vrha organizacionog tima Evropskog prvenstva.
Fotografije i snimci iz Štark Arene nisu dovoljni kako bi dočarali veličinu događaja i izazove sa kojima se suočavao organizacioni tim kako bi sve proteklo u najboljem redu. Ignjatov je mnogo toga otkrio u ekskluzivnom razgovoru za naš portal.
Kako je Srbija dobila organizaciju Evropskog prvenstva?
”Pre oko 4-5 godina, kada je Aleksandar Karakašević postao v.d. predsednika Stonoteniskog saveza Srbije, zacrtan je cilj da Savez ponovo dođe na mapu Evrope i da probamo da organizujemo neko Evropsko prvenstvo. Inicijalna ideja je bila da se to poklopi sa godišnjicom izgradnje novosadskog Spensa i da bude održano 2021. kada se obeležava 40 godina od njegovog puštanja u rad. Tada je generalni sekretar Evropske stonoteniske federacije (ETTU), Ričard Skruton, došao u posetu Stonoteniskom savezu Srbije i Spensu i tada je sve počelo. Zvanično smo dobili organizaciju u aprilu 2019. za vreme Svetskog prvenstva u Budimpešti. Prvobitni plan je bio da se turnir održi u Spensu 2021. godine, međutim, zbog pandemije i pauze 2020. godine Varaždin, domaćin turnira za 2020. morao je da pomeri turnir za 2021, kao i mi sa 2021. na 2022.”
Da li je izbor Štark Arene bio dobro ili loše prinudno rešenje, s obzirom da je neuporedivo skuplja od Spensa koji je šest meseci pred turnir ”eliminisan” od strane ETTU?
”Nakon poslednje provere od strane ETTU koja je bila u februaru ove godine, utvrđeno je da nema tehničkih uslova da se prvenstvo održi u Spensu. Tu se, pre svega, misli na klimatizaciju s obzirom na period održavanja koji je jul mesec. Mi smo u veoma korektnoj saradnji sa Gradom Novim Sadom tražili alternativno rešenje da to ne bude Spens, ali da se i dalje održi u Novom Sadu. Sledeći izbor bio je Novosadski sajam, tj. Master hala. Tada se utvrdilo da je sajam pogodan, ali da je neophodno investirati jako puno sredstava da bi se doveo u funkciju za stonoteniski događaj. Postoje tačne direktive ETTU kakve uslove moramo da obezbedimo i samo to prilagođavanje Master hale bi koštalo mnogo više nego što košta iznajmljivanje Štark Arene. Sada, kada je Evropsko prvenstvo završeno, možemo da kažemo da je Štark Arena apsolutno fascinirala sve koji su bili u njoj. Ono na čemu smo jako zahvalni je to što su nam rukovodstvo Štark Arene i Grad Beograd izašli u susret i što smo dobili veoma povoljnu cenu za organizaciju ovako dugog i velikog događaja.”
Jedan ovakav turnir sigurno zahteva dug pripremni period. Koliko dugo su trajale pripreme i kada ste krenuli s intenzivnim pripremama?
”Pripreme traju od kad smo dobili organizaciju, a intenzivne pripreme sigurno od novembra/decembra prošle godine. Od januara se radilo punom parom, svakog dana, na svim detaljima. Od toga da li možemo da turnir održimo u Novom Sadu gde smo obilazili hotele, razgovarali oko prevoza, ishrane… Kada je definitivno odlučeno da Novi Sad, nažalost, ne može da bude domaćin, organizacija nije stala već se samo prebacila na Beograd, tako da intenzivne pripreme traju sigurno 8-9 meseci.”
Najveći izazov?
”Definitvno da se sve uskladi i dogovori na vreme. Ono što nas je fasciniralo i što smo mogli da pretpostavimo da će biti izazovno, bilo je to da se obezbedi dovoljno smeštajnih kapaciteta. Po pravilima ETTU svi gosti moraju biti smešteni u oficijalnom smeštaju koji Stonoteniski savez Srbije kao organizator nudi. Neverovatna je informacija da veliki deo ljudi u Beogradu za vreme leta nije tu, a grad je pun turista i drugih gostiju tako da smo imali situaciju da smo morali jako brzo da reagujemo i bukiramo sve hotele. Tri hotela koja su bila dostupna učesnicima, In, Holiday Inn i Crowne Plaza morali smo da zakupimo skoro u potpunosti, tačnije oko 80-90% njihovih kapaciteta. Pribojavali smo se i transporta, s obzirom na stanje u svetu i veliki broj otkazivanja letova, kao i činjenice da se beogradski aerodrom širi i renovira, pa je zbog toga sve na terenu bilo izazovnije. Kroz ostale stvari oko organizacije smo već prolazili, i ako je ovaj turnir dva do tri puta veći od onih koje smo do sada organizovali, ali smo to iskustvo iskoristili ovog puta te drugih većih izazova nismo imali. Tu mislim na tehničke stvari poput pripreme sale, stolova, ringova, tarafleksa, poslova sa carinom i transporta…”
Situacija oko tzv. Kosova i nastupa njihovih igrača u Beogradu sigurno vam je bila poseban izazov, zar ne?
”Mi smo imali zvaničnu prijavu tzv. Republike Kosovo gde je trebala da bude planirana delegacija od 12 ljudi i već pre oko mesec i po dana, kada su se prijavili, mi smo sa Ministarstvom omladine i sporta i drugim relevantnim državnim organizacijama pripremali se za njihov dolazak. Isto tako smo imali konstantan kontakt sa ETTU da bi se ispoštovala pravila za njihov nastup. Dobili smo apsolutnu podršku ETTU da sve protekne u sportskoj atmosferi. Ono što je očigledna situacija je da oni nisu došli, u međuvremenu su imali diskusije s ETTU i odlučuli da uđu u pravne procese protiv ETTU. Nisu ispoštovali osnovna pravila da bi učestvovali na turniru i ETTU ih je diskvalifikovala, odnosno, sami su sebe diskvalifikovali.”
Bez čije pomoći ne bi bilo moguće organizovati ovakav turnir?
”Veliko hvala kompaniji Dunav osiguranje koja je prepoznala da Stonoteniski savez Srbije pokušava da animira ljude i u organizaciji jednog ovakvog događaja oni su nas ispratili i postali generalni sponzor, pa je zvaničan naziv turnira ”Dunav osiguranje Evropsko prvenstvo za mlade u stonom tenisu”. Mnogo su nam pomogle i druge manje firme, hoteli koji su nam takođe izlazili u susret, firme za transport, kompanije koje su učestvovale u samom tehničkom osposobljavanju sale, kao i Arena sport koja je odigrala veoma važnu ulogu u promociji turnira uživo prenosima na njihovim kanalima od prvog do poslednjeg dana. Tu je i Joola, novi generalni sponzor Stonoteniskog saveza Srbije i gospodin Rade Marković koji je direktor u ovoj kompaniji za teritoriju gotovo celog sveta. Oni su nam izašli u susret i tako što su omogućili da sva oprema stigne na vreme. Gerflor, proizvođač podnih obloga takođe nam je pomogao kada je tarafleks u pitanju, ali i na druge načine. Zahvalnost Štark Areni, Gradu Beogradu, Ministarstvu omladine i sporta, Vladi Republike Srbije koji su takođe finansijski pomogli događaj i bez čije pomoći ovo ne bi mogli da organizujemo. Hvala dragim volonterima kojih je bilo oko 40 i koji su bili tu i pre početka turnira, nekad i preko 12 sati dnevno. Zahvaljujući njima uspeli smo da uredimo salu i namestimo sve kako bi spremna dočekala igrače. Hvala fotografima, sudijama kojih je bilo preko 90 i koji su podneli veliki deo posla i mislim da su bili odlični u tome. Tu su i kolege iz Stonoteniskog saveza Srbije kojima se takođe zahvaljujem, naročito Aleksandru Karakaševiću i Goranu Kociću koji su veliki deo obaveza preuzeli na sebe. Nadam se da nisam zaboravio nikog u odgovoru na ovo važno pitanje.”
Koliko je lica uključeno u organizaciju turnira, ne računajući službena lica iz ETTU, sudije, fotografe…?
”Kada je u pitanju Staff deo, tačnije volonteri, kao i mi iz Stonoteniskog saveza Srbije gde smo svi bili operativni i na raspolaganju tokom čitavog turnira, to je negde oko 50 ljudi. Ako dodamo da ovde imamo oko 30 ljudi iz sektora obezbeđenja dvorane zbog, na primer, eventualnih dojava o bombi, zatim tehničko osoblje iz Štark Arene koji su rešavali tehničke stvari u dvorani, dolazimo do brojke od oko 100 ljudi koji su svakodnevno bili prisutni da bi turnir protekao besprekorno.”
Kako nakon turnira gledate na reputaciju Srbije u Evropi kada je u pitanju organizacija velikih takmičenja?
”Utisak nakon prvenstva i informacije koje smo dobijali od učesnika i drugih prisutnih je da je događaj organizovan na jako visokom nivou. Većina nam je prenela da do sada nije učestvovala na Evropskom prvenstvu za mlade koje je bilo organizovano na nivou Svetskog prvenstva za seniore. Sve to je izuzetna reputacija koju će naša zemlja i naš Savez imati u narednom periodu. Mi smo se trudili da opravdamo povrenje ETTU-a kako bi i u narednim godinama dobijali povrenje i šansu za organizaciju sličnih ili većih događaja. To nam je potvrđeno od strane ETTU sa kojima smo već u pregovorima za sledeće takmičenje koje će biti isto ili mnogo veće. Ugostili smo i predsednicu Svetske stonoteniske federacije, Petru Sorling, koja je bila oduševljena organizacijom, što je odlično za vraćanje Srbije i na mapu sveta kada je u pitanju organizacija stonoteniskih događaja.”
Šta od opreme sa turnira ostaje u Srbiji?
”Osim jako lepe slike i činjenice da smo vratili Srbiju na stonotenisku mapu, Srbiji ostaje jako puno opreme koja je korišćena za turnir. Deo ćemo podeliti klubovima kao što je Stonoteniski savez Srbije i započeo. Tu mislimo na stolove, ringove, loptice itd… Svakako, ostaje i pozitivna finansijska slika koja će u danima po završetku turnira biti mnogo jasnija.”
Koliko ste igrača, trenera i ostalih članova ekipa ugostili? Koliko je zabeleženo noćenja i posluženo obroka?
”Oko 530 igrača je učestvovalo, ne možemo da budemo sigurni u tačan broj zbog nekoliko otkazivanja. Što se tiče ostalih osoba iz timova, kao što su treneri, lekari, fizioterapeuti i slično, bilo ih je između 200 i 220. Sveukupno, baratamo sa brojkom od više od oko 750 ljudi koji su došli iz stranih zemalja. Ako uračunamo sudije i druge radno angažovane osobe, možemo reći da smo imali oko 1.000 ljudi koji su bili svakodnevno u dvorani. Kod noćenja, kada podvučemo crtu, ugrubo smo ih imali više od 7.000. Kada su obroci u pitanju, svi su imali doručak u hotelu, dok su ručak i večera bili u Štark Areni, kako pravila ETTU nalažu. Možemo da kažemo da je u dvorani posluženo oko 20.000 obroka.”
Kako je organizovan prevoz učesnika?
”Za dolaske na aerodrom imali smo na raspolaganju pet autobusa, a kad je počeo turnir radili smo s tri autobusa koji su na svakih pola sata opsluživali. To je klasičan način transporta kao i na drugim velikim turnirima. Obezbedili smo dodatnih 7 automobila i kombija koji su bili na raspolaganju ostalima, predstavnicima ETTU, sudijama, manjim grupama igrača i ostalim radno angažovanim licima.”
Arena sport bila je prisutna sve vreme i prenosila mečeve svakog dana. Da li je ovo početak saradnje s njima i da li možemo da ih očekujemo i na domaćim takmičenjima?
”Areni sport obratili smo se s molbom i idejom da isprate ovo Evropsko prvenstvo. Naišli smo na pozitivnu reakciju i kao što ste imali prilike da vidite svakoga dana su na njihovim programima uživo prenosili 4 do 5 sati turnira, ne samo za Srbiju već i za region koji pokrivaju njihovi kanali. Želimo da stoni tenis vratimo na televizijske ekrane, a od Arene sport dobili smo povratnu informaciju da je gledanost bila izuzetna. Ljudi iz njihove ekipe, od producenata do snimatelja, režisera, svi su rekli da im je ovo bilo prelepo iskustvo i da imaju želju da nastave da rade sa Stonoteniskim savezom Srbije. Nastavićemo pregovore s njima i probati da što je više moguće vratimo stonoteniske mečeve na televizijske ekrane.”
Kako je ETTU ocenio organizaciju? Da li je bilo primedbi?
”Zaista nismo imali nikakvih primedbi od strane ETTU. Reakcija čelnih ljudi ETTU je u prvih 20 minuta po dolasku u Štark Arenu bila fenomenalna. Praktično su nam odmah ponudili da ubuduće ponovo organizujemo velike turnire i upoznali nas sa takmičenjima koja slede i za koje organizatori još uvek nisu određeni.”
Godinama unazad bili smo svedoci optstrukcija za razne stvari na kojima radi STSS. Da li ih je bilo sada, u slučaju Evropskog prvenstva?
”Kako se turnir približavao, tako su neki negativni komentari prestajali. Iskreno, u predizbornom programu koji je već više meseci za nama, bilo je određenih insinuacija i neistina koje smo slušali, ali nakon izbora u novembru zaista nismo dolazili u dodir s negativnim komentarima. U poslednje vreme nije bilo nikakvih pritisaka i opstrukcija, čak i ljudi koji nemaju isto viđenje razvoja Stonoteniskog saveza Srbije i ne slažu se sa brojnim potezima rukovodstva, imali su samo reči hvale za organizaciju. Nadam se da ćemo zbiti redove i da će svako doprineti da stoni tenis krene napred i da se govori samo o pozitivnim stvarima. Podmetanje nogu, zlurad i negativni komentari bez osnova ništa dobro ne mogu da donesu.”
